„Рат на Косову и Метохији ме је ухватио на редовном служењу војног рока. Од тада терен, шуме, пушкарање са терористима, бомбардовање… Малтене као дете сам доживео да ми другари гину и на рукама умиру. Онда сам и ја рањен у шиптарској заседи између Вучитрна и Митровице, а због гелера у глави и кичми који не смеју да се изваде постао сам ратни војни инвалид. Са своје 22 године морао сам у инвалидску пензију. Данас се често запитам где сам ја био ако моја деца немају да се обуку, нормално да поједу – бар један ормар да имају. Нисмо потребни никоме више”, започео је огорчено причу Милан Ћирић, одликовани српски херој.
